Čuvamo li decu u saobraćaju?

Svedoci smo da se svakoga dana dešava veliki broj saobraćajnih nezgoda sa mnogo povređenih i mnogo žrtava, a sve je veći broj i dece koja stradaju u saobraćaju.

Novi zakon o saobraćaju neće ništa rešiti niti drastično smanjiti broj nastradalih ukoliko mi kao pojedinci ne počnemo više da činimo u cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju.

Loši primeri

Mnogi vozači i putnici u motornim vozilima ne vezuju sigurnosne pojaseve dok voze ili dok se voze. Na taj način ugrožavamo svoje zdravlje, a deci dajemo loš primer.

Pojedini nesavesni roditelji decu voze na prednjem sedištu automobila, čak ih ne vezuju ni pojasem.

Katkad se dešava da roditelj "na kratkoj i bezbednoj relaciji" (a nema kratkih i nema bezbednih relacija!) stavlja malo dete u krilo i "zajedno voze automobil".

Čest je prizor da se dete vozi u automobilu sa otvorenim prozorom, i to nagnuto preko prozora. Takvi vozači izgleda nisu svesni da dete može biti povređeno od drugih vozila ili npr. grane drveta. Mnogi takođe zaboravljaju da pri bilo kom incidentnom događaju dete nagnuto preko prozora može da ispadne iz automobila.

Retko ko koristi tzv. dečje sedište sa pojasem za vožnju dece u kolima na zadnjem sedištu. Poznato je da deca mirno sede u takvim sedištima kada im to pređe u naviku i kada kraj sebe imaju igračke, keks, vodu...

Verovatno ste i sami videli majku s detetom kako pretrčava ulicu (bulevar) van pešačkog prelaza u vreme najgušćeg saobraćaja, ili kada je na semaforu crveno svetlo.

Mnogi od nas dozvoljavaju deci da voze motocikle bez kacige. Kaciga na motoru je obavezna jer prilikom svakog pada ugrožena je najpre glava, a prilikom svakog prevrtanja postoji velika verovatnoća da motociklistu udari nešto u glavu. Mnogi zaboravljaju da motor ima samo dva točka (neće sam da stoji kada se zaustavi!) i da nema šasije koja vozača štiti od spoljnih udaraca.

Noćne trke mladih vozača i motociklista česte su pojave, kao i prekoračenje brzine pri lošoj vidljivosti i kada je vozač pospan, što predstavlja veliku opasnost za sve učesnike u saobraćaju.

Dešava se čak da se deca utrkuju na biciklama prometnim ulicama, mimoilazeći automobile.

Iskustva iz Teksasa (SAD)

U Teksasu je obavezno vezivanje sigurnosnih pojaseva i za vozača i za sve putnike (na prednjim, ali i na zadnjim sedištima). Kazne zavise od težine prekršaja i broja skupljenih kaznenih poena, pa mogu biti od 200 do 2000 dolara.

I novoređenče se mora voziti u sedištu za bebe u zadnjem delu automobila, pa makar to bilo i pri samom izlasku iz porodilišta. Zabranjeno je decu nositi (držati) u rukama na zadnjem sedištu automobila. Ukoliko se deca ne voze propisno u automobilu, kazne za roditelje su velike i roditelji se pozivaju u centar za socijalni rad da daju izjavu zašto detetu ugrožavaju život. Ukoliko roditelji više puta naprave ovakav prekršaj, može im biti oduzeto starateljstvo.

U Teksasu i zapadnim zemljama propisi se poštuju, a kazne su velike. Niko nema prava da ugrožava živote građana, pa makar to bilo i rođeno dete.

Savet

Iz navedenih primera treba izvući pouke. Ne bi trebalo da nas bude sramota da opomenemo one koji ugožavaju svoje, ali i tuđe živote u saobraćaju.

Saobraćajne propise treba poštovati i čuvati zdravlje naše dece i zdravlje nas samih. Propisi o bezbednosti u saobraćaju nisu izmišljeni da bi maltretirali učesnike u saobraćaju, već da štite živote i zdravlje svih učesnika u saobraćaju.