OTVARANJE MOJSINJSKE SKOLE I NJENO PRVO RAZDOBLJE(1857-1914)

Turci su vekovima gazili i ugnjetavali Srbe kojima je preostalo jedino da gledaju dan i komad kako bi opstali. O skoli i prosvetiteljstvu retko ko je i mislio. privilegijuobrazovanja imali su samo retki i to najcesce oni iz bogatijih porodica, a i oni su osnovna znanja pismenosti sticali po manastirima uceci od kaludjera, ili pak od popova u ponekim selima.
Svest ljudi vremenom se menjala i vekovima sputavan bes i zelja za slobodom planuli su 1804. godine u Prvi srpski ustanak pod vodjstvom Karadjordja. Na nesrecu, ovaj ustanak je ugusen. No i u tom kratkom Karadjordjevom vremenu doslo je do velikih pomaka. Karadjordje je odlicno znao koliko je vazno da se srpskom zivlju ucenjem i knjigom otvore vidici, pa stoga svesrdno podrzava Cacane uputivsi im 1809. godine pismo gde izmedju ostalog kaze: " Sto ste za obucavanje mladezi primili ponudu i zelju nastojaseg ucitelja Vaseg to ste dobro ucinili, jer je i to potreba velika a polaza ce biti takva nadamo se ."
Jedna od prvih seoskih skola u cacanskom kraju bila je u Zablacu. Zapocela je sa radom pred Prvi srpski ustanak, kaze Vladimir Popovic, jedan od zablackih ucitelja, iz cijih zapisa se saznaje mnogo o ekonomskim, politickim i kulturnim prilikama u 19. veku u cacanskom i kraljevackom kraju.
Kada se narodu odskrinu vidici, onda to pocne jacati kao bujica, a bujicu je tesko obuzdati. Turci su uspeli da uguse Karadjordjev ustanak, ali nisu uspeli da zaustave i uguse zalju naroda, pa novi vodja Milos Obrenovic ponovo dize narod protiv petovekovnog porobljivaca. Do konacnog oslobodjenja nije doslo, ali mnogo toga se promenilo i bar delimicno narodu olaksalo.
Zelja za saznanjima postaje sve jaca, pa u prvoj polovini 19. veka umesto manastirskih skola pocinje organizovano skolovanje dece. Svaki pocetak je tezak, kaze narodna izreka, ali najvaznije je bilo ne odustati. Nije bilo dovoljno ucitelja, nije bilo knjiga, nije bilo skolskih zgrada, ali se ipak islo napred.
Mojsinje je u 19. veku pripadalo rudnickom okrugu koji je obuhvatao skoro celu danasnju Sumadiju i brojao je preko 6000 poreskih glava. na tako velikom podrucju 1839. godine bilo je svega cetiri skole. Nakon par godina pocece sa radom jos cetiri, ali ce ubrzo biti pozatvarane(osim brusnicke) jer nije bilo sredstava za njihovo odrzavanjei za uciteljsku platu.
Umniji ljudi shvatise nasusnu potrebu za obrazovanjem , pa odlucise da oforme skolske opstine koje su se sastojale od po nekoliko sela kako bi imale sto vise poreskih glava i odlucise da uvedu skolski prirez od koga bi se mogle skole otvarati i izdrzavati, a deca opismeniti.
Ljubicski srez (Kasnije moravski) pripadao je rudnickom okrugu, a obuhvatao je 29 sela od Kablara, duz leve obale Morave do Ladjevaca i Bresnice. Prva skola u ovom srezu otvorena je u Mrcajevcima 1937. godine. Miokovci i Cvetke su prve ucitelje dobili 1842, a Brdjani 1845. godine. Nakon toga prvog naleta otvaranja skola nastupilo je 12 godina mirovanja i zatisja.
U tom periodu Mojsinjci >kuju plan< kako da se i u njihovom selu rodi hraniteljka znanja. Sa mojsinjskom seoskom opstinom udruzuju se donjogorevnicka, trepcanska, ostrovacka i preljinska opstina i stvaraju zajednicku skolsku opstinu sa dovoljnim brojem poreskih glava. Ove opstine zajedno salju molbu nacelniku rudnickog okruga sa zeljom da ovaj izdejstvuje kod Popeceteljstva prosvestenija da se u Mojsinju otvori skola. Ovaj prvi dokument je sacuvan u Arhivu Srbije. Iz njega se otkriva vestina, mudrost i lukavost autora molbe. U njoj se istice da narod iz popisanih opstina, sa velikom pokornoscu svojom, salje molbu i "prosi" da je nacelnik prosledi visim vlastima. Molba je obrazlozena time da u Mojsinju postoji starodrvena crkva koja je "u svemu dobro napedovala i napreduje i dalje". Istaknuto je i to da je pri mojsinjskoj crkvi i ranije skola postojala, ali docnije "unictozena", a da sada kada je crkva bolja i uredjenija nema skole. U molbi se dalje kaze da je narod crkvene nurije(parohije) , a i mestani susednih opstina u saglasnosti sa svestenstvom i da svi smatraju da je "neophodno skolu iz Brdjana, koja se nalazi u jednom gaju, a nema ni crkvu, kod svete crkve mojsinjske premestiti, sto ce samom Bogu i ljudima biti ugodno".
Posebno je naglaseno da se svestenstvo saglasilo da se skola napravi pri mojsinjskoj crkvi, da je narod iz svojih sredstava pribavio i prigotivio sav potrebni materijal i da se samo ceka odobrnje za premestaj skole .
Molba je napisana 14. aprila 1857. godine , a njeni potpisnici su: VUJICA SRNIC, PREDSEDNIK OPSTINE OSTROVSKE I CLANOVI MILAN MARKOVIC I MILENKO PAVLOVIC; DJOKO KUZMANOVIC, PREDSEDNIK OPSTINE GOREVNICKE(MRCAJEVACKE) I CLANOVI ARSENIJE ADZEMOVIC I MISO MIRKOVIC; MILAN JEREMIC, PREDSEDNIK OPSTINE TREPCANSKE I OPSTINARI ZIVAN UROSEVIC I BRANISLAV VUKOSAVLJEVIC; JOVAN NIKOLIC, PREDSEDNIK OPSTINE PRELJINSKE I CLAN MARKO DJONDRIC; SVESTENSTVO CRKVE MOJSINJSKE: SAMUILO MILOSEVIC, PAROH MOJSINJSKI, JAKOV MILOSEVIC, JEREJ I LJUBOMIR MILOSEVIC, PAROH PRELJINSKI.