СПС ПРОГРАМ - ОБРАЗОВАЊЕ-

Бесплатно образовање остаје трајни циљ социјалиста. Оно је остварено само на нивоу основног, а делимично на нивоу средњег и високог образовања. Социјалисти ће образованом политиком инсистирати да се повећају издвајања државе на овим нивоима образовања, тако да се бесплатно школовање омогући што ширем броју младих. Знање је највећи лични и друштвени капитал и инвестиција у 21 веку. Зато истрајавамона политици стварања претпоставки за једнаке шансе за све људе у области образовања, без обзира на њихов имовински статус или друштвено порекло. Сви грађани без обзира на социјално, национално или друго порекло, имају право на образовање и на слободан развој личности и стваралаштва. Потребно нам је образовање које ће бити у складу с научним, привредним и технолошким потенцијалима Републике Србије. Држава зато мора знатно увећати средства за образовање на свим нивоима, јер је то услов за излазак из сиромаштва и убрзан развој. СПС је против високих школарина, непримерених материјалном и социјалном положају просечне породице у условима социјално-економске транзиције и кризе. СПС ће се заложити за обезбеђивање стипендија, кредита и бенефицирано коришћење смештаја у ученичким и студенским домовима, за школовање деце из сиромашних породица и деце са посебним потребама. Школа ЈЕ ризница знања и место на коме се организован и систематичан начин преносе младим људима највише духовне и хумане вредности и умећа. Квалитетно образовање и креативно слободно време ученика и младих је предуслов за превенцију све присутнијих болести зависности , деликвенције и криминаламеђу младима. Социјалисти траже одлучну заједничку акцију државе, образованих установа, ученика и родитеља као и надлежних државних органа у циљу неговања духовних и хуманих вредности у овој делатности. Ми смо за начелну равноправност државних и приватних образовано васпитних институција. Предпоставка је то да треба да прошири слободу избора, јача конкуренцију и повећа квалитет у образовању. Такав приступ подразумева адекватну и јединствену регулативу , стандардизован систем акредитације и контроле од стране државних органа, како би се сузбиле појаве неквалитетне комерцијализације образовања , нелојалне конкуренције и корупције. Кључни задатак образовања мора да буде конкурентност домаћег са страним образованим системима. У том циљу се залажемо за реформе на свим нивоима образовања, са акцентом на његовој модернизацији , квалитету и ефикасности, кој е ће у истој мери уважавати савремене светске стандарде и чувати наше традиционалне националне вредности и специфичности, посебно српски језик и ћирилично писмо, у складу са принципима европског образованог простора. Прихватање принципа из ових документа не значи преписивање , копирање и пресађивање система и модела који нису примерени нашим условима и потребама. Њихова приена захтева више осетљивости и креативности у пракси. Одсуство таквог приступа девалвираће реформу и учинити штету која се уочава касно и исправља тешко. У томе је одговорностпросветне заједнице и друштва израженија. Допринос који наставници и професори дају у образовању деце и омладине мора бити адекватно цењен и материјално награђен. Без материјалне сигурности и професионалног достојанства – од предшколских установа , основне школе до универзитета – урушава се важност наставничког позива. Универзитети ка врхунски центри образовања и научног истраживања аутономни су у свим аспектима своје образовне и научне делатности. Аутономија универзитета је цивилизацоијска тековина која се не сме доводити у питање. Универитет треба да буде изузет од страначке или било какве друге пропаганде. Истовремено, универзитет има слободу изражавања критичког мишљења о свим друштвеним проблемима – користећи искључиво аргументе науке, знања и струке. Аутономија подразумева и одговорност и она ће у времену пред нама бити израженија у свему – предлогу промена образовног система , њиховом спровођењу, реформама у друштву, знању које ће се стицати , хватању корака са светским тендовима, јачању културе критичког мишљења и културе дијалога. Како знање застарева , потребно је створити услове за перманенто образовање и усавршавање током целог живота. Посебан изазов представлја стварање услова у којима савремене информатичко- комуникационе технологије омогућавају стицање , стварање , ширење и коришћење информација и знања. Република Србија још нема довољно широку информатичку писменост. Да би се унапредила информатичка писменост треба утврдити стратегију информатичких система и политику за изградњу националне информатичке инфаструктуре која ће одгобварати потребама привреде и грађана. Потребно је шире коришћење и доступност Интернета на послу, у школама и у породицама,локално , привредно, национално и глобално умрежавање , развој и истраживања у области информационих система.
Од: Sps Cacak